Драган Симовић: Никоговићи и скоројевићи
Лирика вечног тренутка
Оно што се данас сматра србском политичком, културном, интелектуалном, академском и ином елитом, то су највеће кукавице.
Кукавичлук се и иначе дубоко ушуњао у свеколико србско биће, али од интелектуалаца, политичара и журналиста, заиста, нема већих кукавица, како у Србији тако и другде у Европи.
Ништа тужније, јадније и бедније, од инфантилних србских политичара, интелектуалаца и журналиста!
Њихов кукавичлук, њихова сервилност и снисходљивост пред атлантистичким, бриселским и иним западним чиновницима, бирократама и амбасадорима делује већ инфантилно и бесловесно.
Њихов страх и кукавичлук је већи од свих њихових знања, умећа и диплома!
Они у свом страху, сервилности и снисходљивости иду дотле да чак мењају и правила србског језика.
Још из основне школе знамо, да се презиме Скот (познати писац историјских романа зове се Валтер Скот), у духу србског језика и србске фонетске азбуке, и пише и изговара Скот.
Али, да ли из страха, снисходљивости или, пак, из инфантилне сервилности, србски су атлантофилски политичари и журналисти име америчког амбасадора, који се од рођења зове Кајл Скот, преиначили у Кајл Скат!
Како је то могуће?
Та, све је могуће у србских скоројевића, јада и никоговића, који себе сматрају вајним журналистима и интелектуалцима!


Један коментар