Лирика вечног тренутка

Оно што се данас сматра србском политичком, културном, интелектуалном, академском и ином елитом, то су највеће кукавице.

Кукавичлук се и иначе дубоко ушуњао у свеколико србско биће, али од интелектуалаца, политичара и журналиста, заиста, нема већих кукавица, како у Србији тако и другде у Европи.

Ништа тужније, јадније и бедније, од инфантилних србских политичара, интелектуалаца и журналиста!

Њихов кукавичлук, њихова сервилност и снисходљивост пред атлантистичким, бриселским и иним западним чиновницима, бирократама и амбасадорима делује већ инфантилно и бесловесно.

Њихов страх и кукавичлук је већи од свих њихових знања, умећа и диплома!

Они у свом страху, сервилности и снисходљивости иду дотле да чак мењају и правила србског језика.

Још из основне школе знамо, да се презиме Скот (познати писац историјских романа зове се Валтер Скот), у духу србског језика и србске фонетске азбуке, и пише и изговара Скот.

Али, да ли из страха, снисходљивости или, пак, из инфантилне сервилности, србски су атлантофилски политичари и журналисти име америчког амбасадора, који се од рођења зове Кајл Скот, преиначили у Кајл Скат!

Како је то могуће?

Та, све је могуће у србских скоројевића, јада и никоговића, који себе сматрају вајним журналистима и интелектуалцима!