Лирика вечног тренутка

(Јадранки, Белој Србкињи и Белој Вили)

 

Ми, Бели Срби и Беле Србкиње, морамо да будемо посве смирени и спокојни, јер нико од наших душмана не сме да удари на Свевишњег и Васељену.

Наша најбоља и најсвеобухватнија заштита јесу Свевишњи и Васељена, као и сва ина светлосна бића што сарађују са Створитељем и Васељеном.

Манимо се србских изрода и издајника!

Они својим чињењем, својим делима, творе своју судбину, своју карму, која ће се пренети и на потомство њихово.

Они су самима себи највећи непријатељи!

На све оно што се дешава око нас, посматрајмо спокојно и смирено, са Висине.

Не качимо се за ниске енергије, не стварајмо лошу карму!

Србство Вертикале није у спољноме свету, већ у оностраним и вишњим световима Бога Створитеља и Душе Васељене.

Колико ко од нас спокојан и смирен буде био, толико ће и спасен бити, како у овостраним тако и у оностраним световима.