Лирика вечног тренутка

Онај ко је, иза буђења и освешћивања, кренуо Путем навише ка Божанском Свејединству, срешће се, пре или доцније, са једном суштом а неминовном двоумицом/недоумицом: како услкладити своје овострано деловање и дејствовање са оностраним деловањем и дејствовањем; како усаобразити своје живљење и стварање у Времену са својим живљењем и стварањем у Вечности.

Песнички речено: како своје земаљске дужности и задатке усагласити са својим небеским дужностима и задацима; како бити Цео, Потпун, Свеукупан, истоврмено, и Доле и Горе!

Како деловање и дејствовање у Једном, у Времену, да не иде науштрб деловању и дејствовању у Другом, у Вечности, већ да се узајамно преплићу, прожимају, допуњују и проширују!

На ову сушту, суштаствену и битну двоумицу/недоумицу нема унапред смишљеног и припремљеног одговора, но ће одговор, сваком од нас понаособ, стићи у датом тренутку Времена/Вечности, преко Језгра Душе повезане с Акашом, са Језгром Душе Васељене, са Срцем Створитеља.