Пре него посташе време и простор, пре него се појавила прва материја у нечему што ће се касније назвати Свемиром, постојао је свет бескраја. Природа тог света је дух у најкраћем речено. Све присутне енергије са интелигенцијом су биле свуда и кретале се свуда јер су све оне део Свевишњег. Творац је пожелео да се оваплоти, искаже у искуственом изражају не само у појмовном. Стога су из мисли Творца настале силе које су касније биле одговорне за настанак свега постојећег у свим могућностима.

Свака сила је имала своју природу и сферу деловања док су све скупа представљале мисао Творца о стварању. Како су створени време и простор у постепеном следу догађаја тако су и силе полако добијале облик према својој природи. Оне су обликовале свемир, тј. Творац је преко њих обликовао свемир као будуће велико и незамисливо поље остваривања у свим димензијама и разинама.

Силе беху створене као свршени облици Творчеве мисли а онда је на ред дошао и човек као семе Творчеве свемогућности. Човек у себи садржи све чиниоце Творца и у њему постоји потенцијал целокупног могућег искуства Творца почев од мисли па до остварења у свим могућностима до самог врха – Творца.

И овде ћу прескочити како и зашто се све даље одвијало већ ћу доћи до трена када ми људи постајемо центар пажње сила које се боре око нас а да ми тога већином нисмо ни свесни.

У нама је скривен Творац сам који спава. Једини начин успешног буђења Творца у нама је Љубав.

Но о Љубави другом приликом. Сада треба рећи о нашој природи још нешто важно. Ми потичемо од Самог Творца а многи су симболи те чињенице. Кроз историју смо свесни да су разни народи имали различите симболе којима су се поистовећивали са Божанским пореклом. Ни један народ сада на планети нема до краја изражен симбол на право сећање ко је. Нико осим Срба а и Срби га нису свесни.

Додуше то није изговор јер на нивоу генетике и морфогенетског поља – све је трајно записано.

Тесла и многи су открили да постоји и виши ниво записа свега – Етар или Акаша или Морфогенетско поље свег постојања.

Приступ том пољу има апсолутно свако али то велика већина не зна, нити користи ту могућност.

Том пољу или Свемирској библиотеци се приступа у посебном стању свести о којем се много пише и говори од разних врсних стручњака науке, уметности, духовника, те свих могућих људи који су имали и имају приступ Акаши или Етру.

Вољом промисли и вишег нивоа свести људи добију када треба различите информације и вести и знања како би се човечанство унапредило.

То може да посведочи свако ко је имао или има то искуство. Једноставно, на нивоу бића и душе – онај ко искуси Морфогенетско поље-Акашу-Етар- тај или та то одмах знају.

Чудесна су то искуства.

Некада се прикажу некоме као видовитост, некада као чисто знање свега или одређених ствари, некада као надахнуће живе Творчеве речи кроз стихове и лирику, некада као вантелесно искуство путовања кроз друге стварности и разине.

Цео овај увод представљам овако да бих испричао живу визију коју добих.

Наиме она се десила једног јутра пре око годину дана. Пробудио сам се и нисам се сећао сна или снова али сам одједном у соби у ваздуху видео отворених очију следећи призор.

Живи крст од живог белог блиставог светла са траговима златног одсјаја и зраке који му се одбијају на сва четири угла где је укрштавање.

Одмах ми је све било јасно и визија се одвијала даље неколико минута при чистој свести и отворених очију. Одмах сам видео шта је ово, наиме то је пресек златно беле светлости а иза њега је био неизмерно јак усмерени сноп светла који је ишао право у средиште пресека и ударајући у њега, разливао се по угловима пресека. Тако се разливајући, облике су зраци попримали живих пламенова.

И одмах сам схватио! То је било то! Жива слика је приказивала крст са Србског грба. Крст са четири слова С.

И даље сам у безвременом трену схватио следеће:

То не значи (а и може у неком смислу) Само Слога Србина Спасава, нити има везе са религијом или било којом црквом, него појава или симбол живи подсећа на слова С свуда око крста. То је симбол Звезда.

Златна светлост или луча, златни пресек и сјај који шири светло у свим правцима.

Извор усмереног светлог снопа је Творац јер од Творца долази извор светла који се затим скупља у једну тачку, чини златни пресек и иде у све правце.

Симбол Творца који је извор и који иде и јесте свуда и који је светло и Љубав. Зашто Љубав?

Зато што је из Љубави Творац све створио и свака Звезда своју причу има.

И онда схватим како је визија полако бледела…па ми то носимо као свој грб!

Срби, ми то носимо као народни знак и знамење и симбол и док други имају разне симболе овог или оног значења, ми смо једини народ који носи изворни симбол- Печат Творца. Печат савршенства, народ који је са неба. Народ који потиче од Творца, народ звезда, небески народ, Божја деца.

О, како ли је то величанствена ствар! Живи благослов!

Народ који је ставио Божји запис на себе, народ који тиме изјављује да је директно од Творца.

Да ли сада схватамо узроке нашег страдања кроз време и зашто нас нападају?

Мислим на време не од јуче него кроз звездана јата многих галаксија. Сетимо се Перунових веда и делића нашег трајања кроз Свемир и Земљу.

Ово је завршно поглавље једне велике приче у мору наших прича пред Творцем.

Приложићу и моју илустрацију и цртеж визије…али бих још нешто додао.

То што се неко зове Србином му не даје на право да то и злоупотреби. Многи не хају ни најмање ко су и шта су и много штете чине у незнању.

Бити суштим Србином је бити сином и кћери Божјом. Бити љубав, мудрост, правда, саосећање, кроткост, моћ, знање, вера, нада…и свакојака многа врлина.

Наше је све у свемиру и немојмо бити кратке памети те мислити само на тренутни ток ствари и дневну политику. Све се то мења као поветарац. Суштина траје, ван садашњих граница ове Србије и планете јер у току је борба за душе у огромним размерама.

Гледајмо изнад светске политике и религија и нашу душу и срце, тамо где је наша суштина.

У свету сила и духа ми имамо свето место и то је наш дом док је овде и сада привремено.

Не мрзимо стога никога. Не чинимо ништа нажао никоме али чувајмо своје и себе. Будимо Синови и Кћери свог Створитеља. Растимо у знању и љубави. Растимо у свему што је Божанско и племенито.

Будимо … јер ми смо народ звезда!

Милорад Максимовић: ПЕЧАТ ТВОРЦА – Цртеж из визија: Србски равнокраки (звездани) крст као космички пра-знамен (као првобитни симбол) наше повезаности са Створитељем и Васељеном.