Савремени биолози су потврдили стару мисао – кедар има душу. То необично дрво има исти биолошки ритам као и човек. Кедар испољава своју активност не тачно у одређеним сатима као друго дрвеће, већ у зависности

од спољашњих околности. На пример, лети када је облачно, он се „буди“ у 10 сати ујутру, а када је ведро, „буди се“ у зору; затим се „одмара“ дању од 15х до 16х. Увече је кедар „активан“ до 23 часа, а затим

„спава“ у току ноци. Зими се његов животни циклус не прекида као код другог дрвећа, он је „будан“, само „спава“ много дуже.

Само у једном малом комадићу кедра има огромна колицина позитивне енергије.На човековом телу налазе се

активне тачке које циклично мењају своју активност (као да дишу) тако да кедар коригује и стабилизује та колебања.

……………………………………….

ЛЕГЕНДА О КЕДРУ

О кедру постоји једна прелепа алтајска легенда…

Житељи Алтаја имали су веома посебан однос према кедру. То дрво сматрали су божанским и чували су га. А када су се под њим одмарали, или ноћили, трудили би се да га никако не повреде. То нимало није изненадујуце. Кедар је дрво које их је хранило, облачило, грејало и поуздано чувало од непогода. Кедар – је живо биће…

…Некада давно, враћајући се из лова кроз тиху, кедрову тајгу, уморни ловац се испружио испод старог разгранатог кедра и заспао. Тај кедар је био толико стар, да је сав био у вијугама и избочинама, прекривен маховином, и чворноватих грана, а на земљи, испод крошње, налазиле су се четине које су отпадала годинама… Ловац је био толико уморан да није чак ни развукао шатор, нити је спремао храну. Легао је на предивну постељу од четина и чврсто заспао.

Пре него што је свануло, пробуди га нечији јецај и тихи разговор. Ловац се изненади, и поче да ослушкује. То је био разговор између старог кедра, и још једног, али младог који је растао поред њега. Стари кедар је јецао, жалећи се младом, како га је снага напустила и како не може више да се држи.

Млади кедар га тобоже запањено упита: „Па, што не падаш, о томе си ми јуче говорио?!“. „Да, – одговори стари кедар, – јуче сам се сасвим припремио да паднем, али испод мене је легао да спава уморни човек. Могао бих да га убијем“.

Изненађеном ловцу коме би жао старог кедра, устаде, чврсто загрли некада снажно стабло, захвали му за гостопримство, и помери се у страну.

Заљуља се стари кедар и са уздахом олакшања паде на земљу. Још једном му се поклони ловац и продужи даље…

Од давних времена прича се о Дрву Света, чије корење учвршћује земљу и умива се у светим водама подземног царства, а чије стабло обавија змија – симбол спиралног кретања енергије, док му је крошња усмерена ка Космосу…

У најстаријој нама познатој цивилизацији, код Сумера – то дрво је кедар.

Мајка света рече Творцу: „Искре Огња Твог Духа могу да пруже спасење, али ко ће их сакупити и омогућити нам да их употребимо?“ Творац одговори: „Дрвеће и траве ће сачувати искре моје, али кад искре отпадну, нека Кедар и његове сестре у току целе године чувају пријемнике Огња“…

Кедар, као Свето Дрво Живота – поштовала је најстарија, најзагонентнија и изгубљена у столећима цивилизација, која је дала живот целом савременом свету – цивилизација Сумера.

Носитељи тајних сакралних знања Сумера, веровали су да је Бог створио кедар као симбол моћи, величине и бесмртности који би служио као сакупљач космичке енергије на Земљи. И због тога је он добио свето право да има различита лична имена у зависности од места на ком расте и од намене – религиозне, излецитељске, грађевинске, чак је био сматран за драгоценост и био је скупљи и од злата. Све то потврђују глинене таблице старе око 7000 година које су пронађене у археолошким ископинама старог сумерског царства.

Глава сумерског пантеона, Бог Еа, који је био симбол чисте воде био је и покровитељ кедра. Еа је био извор недостижне и скривене уметности и тајних знања које је могао да подари достојном човеку. А најважније што је даровао људима – био је Живот. Њему су припадали сви племенити метали, и њега су сматрали за покровитеља ковача, занатлија, културе, уметности и науке. Такав је био и Кедар – поред Еа, и он је означавао лепоту (вода је код Сумера означавала нешто величанствено и прелепо), стабилност, бесмртност (неки Кедрови могу да живе и до 2000 година), здравље (тј. живот), снагу, процват (развој културе, уметности и науке), божански понос и величину. Потражња кедра у Старом свету била је тако велика, да се у најстаријем „Епу о Гилгамешу“, помиње чудовиште, које чува кедрову шуму од оностраних насртаја. Божанску кедрову штафету Сумери су пренели и на друге народе.

Дрвени детаљи саркофага египатског фараона Тутанкамона (1356 – 1350 година п.н.е.), а такође и многобројни предмети из његове гробнице направљени су од кедра.Иако су та открића стара више од три хиљаде година, изненађујуће је да су остали у одличном стању јер није само сачувана структура направљена од дрвета, него и суптилни, нежни мирис. У Старом Египту, кедрова смола била је један од најважнијих састојака балзама за мумифицирање. Захваљујући кедровом уљу, све до данас су се сачували непроцењив египатски папирус.

Феничани су од кедра градили галије, а и Асирци су га такође користили. Флоту од кедра је изградио и легендарни библијски цар Соломон, који је и Јерусалимски Храм и свој огромни царски дворац направио само од кедра, а за тај драгоцени материјал је морао да да двадесет градова. Дрво гофер, од кога је Ноје изградио свој ковчег – у ствари је био кедар са Бахреинских острва.

Неминовни атрибут посвећивања царева старе Иранске државе, Хорасане, била је чаша кедрове смоле. Код друида, тајанствених шумских, келтских, паганских свештеника – чаша Кедрове смоле – Живице, звала се Чаша Живота.

ПРИЧА О „ЗВОНЕЋИМ КЕДРИМА“

Прича је почела 1994. године на обали реке Об, усред бескрајног пространства сибирске тајге. Веома познати предузимач Владимир Мегре, срео се са двојицом старије господе, који су му испричали о запањујућим својствима Сибирског кедра (такође познатог на Западу као Сибирски бор). У почетку није обраћао много пазње на оно што му говоре, али што је више размишљао о томе, Владимир је почео да открива у историјској и научној литератури, коју је истаживао, све више и више доказа који су подржавали њихове речи.На крају је одлучио да организује експедицију са флотом речних бродова. Експедиција је тобоже била у комерцијалне сврхе, а у ствари, разлог његове високе мотивисаности је био да нађе ону старију господу и сазна још више о тајнама кедрова.

Сусрет који је променио његов животПошто је дао инсрукције капетану флоте о одржавању курса, Владимир је сам, кришом, умакао тачно на место где је претходне године срео два старија господина.На обали реке нашао је девојку која је чекала њега, када се испоставило да је она у ствари била унука поменуте господе. Представила се као Анастасија.Ова жена, ширином свога знања, својом искреном љубављу и својим погледом на свет, имала је снажан утицај на цео Владимиров живот.У почетку он је њу видео једноставно као младу, атрактивну жену која, иако се испоставило да је веома добро упућена у модерно урбано друство, изгледала крајње наивно у својим тежњама да промени то друство са своје удаљене локације, далеко у дивљинама Сибира.Касније, међутим, Вадимир се суочио са Анастасијиним извесним психичким способностима, које су пркосиле објашњењима, иако су биле неспорно стварне за његову способност опазања -необјашњиво манифестујући себе у трагичној борби врлине против порока, која се откривала испред његових сопствених очију.Био је потресен сценама које су му некако представљене из његове, не тако давне прослости, али са потпуно нове тачке сагледавања.Сада, способан да гледа у своје и туђе понашање са више објективности, Владимир је стекао ново признање онога што је Анастасија настојала да уради, а у напору да помогне, обећао је да испуни Анастасијину молбу, да напише књигу о свом искуству.

Од када се вратио у свој дом у Новосибирску, Владимир је обавио серију неуспесних покусаја да прошири овај нови поглед на свет међу својим пријатељима. Отишао је у Москву и покушао да организује савез предузимача који су искрено отворени и слободоумни, али све то опет без успеха.Нашавши се на ивици понора, коначно се сетио свог обећања Анастасији, да напише књигу, заједно са њеним уверавањем да ће њена књига помоћи многим људима да виде свет у другачијем светлу и дати му снаге да иде даље.

Затим се догодило нешто невероватно: без икаквих стручних припрема, Владимир Мегре је покренуо писање серије књига које су за веома кратко време постале изузетно популарне, продајући се на милионе и биле преведене на неких двадесетак језика. Сваки нови дан је доносио све више и више нових читалаца овог јединственог дела.

Објављене књиге износе – на веома јасном језику – озбиљне идеје о едуковању деце и важност комуникације са истинском Природом – идеје које се крећу од исхране и здравља до духовности и сексуалних односа.Са њиховом практичном мудрошћу у вези са свакодневним животним питањима, књиге су постале основа бројних социолоских студија и образовних докумената.Задовољство нам је да их препоручимо широкој читалацкој публици.

„Звонећи кедри Русије“ – След догађаја

Сибирски Кедар-

У току 1994. године старац из Сибира исприцао је предузимачу Владимиру Мегреу фасцинантну причу о „Звонећим кедрима“ – дрвећу које исцељује телесне болести и побољшава ниво људског духа.Он му је рекао где расте такав кедар у недирнутој сибирској тајги. Заинтригиран, Владимир Мегре је почео да истражује литературу о дрвећу сибирског кедра и постао један од првих руских бизнисмена који је поново открио моћну народну медицинску, нутритивну и комерцијалну вредност нетакнутог, природно чистог уља, пресованог из ораха сибирског кедра.Међутим, знање традиционалне технике пресовања уља је било заборављено.

Одлучан да поново открије тајну и покрене високо рентабилну производњу уља кедровог ораха, Владимир Мегре је кренуо у експедицију да пронађе то дрво. Али његов сусрет са унуком поменутог старца, која се звала Анастасија, дубоко га је трансформисао, да је напустио своје комерцијалне планове и без пребијене паре отишао у Москву да испуни своје обећање Анастасији и напише књигу о духовном разумевању које је она великодушно поделила са њим.

Оно што се затим догодило одушевило је и инспирисало милионе људи. Без рекламе, само помоћу живе речи, књиге о „Звонећим кедрима“ су продате у преко 10 милиона примерака само у Русији, а преведене су на 20 језика, учинивси Владимира Мегреа једним од најчитанијих руских аутора.Инспирисани „Звонећим кедрима“, хиљаде људи сада гаји дрвеће, мењајући свој животни стил и у потрази за егзистенцијом без хипотеке и поновним спиритуалним спојем са Земљом, сели се у нова еко – села која се масовно појављују у целој Русији и шире. Хиљаде читалаца је осетило огроман порив креативности па су почели да пишу поезију, компонују музику и да сликају.

Ове књиге које подстичу ум, а читају се као фасцинантне новеле, имају аутентичност документарног приказа, и презентују спиритуални увид невероватне дубине.Обухватајући десетине тема од одгајања деце до вртларства, од авантуре до смисла људског живота, од науке о мегалитима до дојења и од сексуалности до религије, оне представљају невероватно лепу и једнако могућу визију духовне везе човецанства са Природом која нам помаже да разумемо саме себе и да излечимо нашу Земљу.

Према Анастасисји, специјалана комбинација слова и речи је убачена у текст, која благотворно утиче на човека. Можете осетити овај утицај док читате текст, када вас слух није ометен звуцима који су произведени вестачким стварима и механизмима.Природни звуци као: певање птица, звук кише, шушкање лишца на дрвећу помаже да се произведу позитивни ефекти.

Кедар – Сибирски бор – јако карактеристичан и необичан, пун благотворних својстава, зна да постигне висину и до 40 метара. Тај заиста непроцењиви дар који је Мајка Природа поклонила људима, више од седам месеци (од октобра, закључно са априлом), налази се у стању мировања и расте веома споро. Он расте у току лета свега 40 до 45 дана. Због тога то дрво живи 400 – 500 година, чак и 800!!!Постоје подаци, да кедрови који су стари и по 400, 500 година доносе значајне плодове. Ако се нађете у кедровој шуми испод крошњи дрвећа, помислите само којим све историјским догађајима су они били сведоци, као пролазан људски живот…Зашто је сибирски кедар толико цењен?Због лепоте и изразите декоративности у току целе године, због кедровог ораха и уља који се добија од њега, због прелепог стабла, због смоле – живице, због четине, чак и због орахове љуске која се обилато користи у народној медицини. Веома су позната и лековита својства кедрових четина. Оне у себи садрже велики број биолошко активних супстанци које стимулишу и лече организам. Четине сибирског кедра су богате аскорбинском киселином (витамином Ц) и каротином.Сви делови кедра – четина, смола, дрвенаста влакна – имају велику количину фитонцида. Само у току 24 цаса, хектар шуме може да издвоји 30 кг летећих организама који имају велико бактерицидно дејство. По мишљењу истраживача, та количина фитонцида је довољна да у великом граду обезвреди све штетне микробе.

Сибирски Кедар*

http://www.youtube.com/watch?v=60oq-AiPdY4

Бобичасти плодови и биљке које расту у кедровој шуми, богатије су витаминима и провитаминима него оне које расту у другим шумама. То се објашњава тиме, што фитонциди активно помажу развој витамина и осталих биолошко активних материја у биљкама и плодовима. Совјетски научник Б. П. Токин доказује да је „у кедровим шумама ваздух практично стерилан, од 200 – 300 ћелија бактерија по једном кубном метру. Међутим, по медицинским нормама, чак је у операционим салама дозвољено на 1 кубни метра ваздуха, 500 – 1000 непатогених микроба. Фитонциди које даје кедар садрже антомикробна дејства за бактерије дифтерије.“Познаваоци праизвора тврде да је Бог створио кедар како би сакупљао енергију Космоса. Чак и у малом комадићу кедра који је достигао одредену старост, „има више енергије него у свим уређајима енергетике који постоје на Земљи.“ На Земљи, кедрово дрвеће има одређену функцију – оно служи као кондензатор наше планете и сакупљач космичке енергије.Још је 1792. године, Академик П.С. Палас писао да плодови сибирског кедра развијају снагу, подмладују човека и знатно увећавају одбрану организма од различитих болести. У Старом Завету, у трећој Мојсијевој књизи (левит 14.4) пише: „Бог учи да се људи лече тако што се дезинфикују станишта помоћу кедра…“Државник Петар И приликом градње бродова користио је кедар за унутрашњу обраду (притом је један кедар коштао рубљу, а бор – 6 – 7 копејака).Цар Соломон је од кедра направио флоту: за то време се градио познати храм у Јерусалиму – Прва Божја кућа, у коју је био пренешен „ковчег завета Господњег“. Да би пренео кедар из Либана за изградњу тог храма, он је уступио другом цару, Хеврону, 20 градова свог царства. Истина, уприличена му је још једна услуга. Цар Соломон је добио људе који су умели да секу кедар. Храм се градио девет година, и сав је био обложен кедром. Од кедра је био направљен и жртвеник који је богато украшен златом. И касније је цар Соломон користио разне предметиме направљене од кедра, попут кедрове бачве.Има, али веома ретко и Кедрова који сакупљају, али не враћају Енергију у Свемир.После пет стотина година, они почињу да тихо звече, моливши људе да их сасеку, ради искоришћавања накупљене енергије.То траје три године.Ако се деси да се Звонећи Кедар не посече, он, лишен могућности да сакупљену Енергију Свемира уступи људима, почиње да сагорева ту Енегрију у себи.За Кедар је то јако болан процес и траје двадесет и седам година.Парченце (Амулет) Звонећег Кедра је потребно носити на грудима.Енергетско успостављање контакта са Кедром је пожељно – стати босим ногама на траву или земљу и дланом леве руке пригрлити на груди.После једног’ минута осетиће се, пријатна, из Кедра топлина и кроз тело прострујати лако треперење.С’ вренема на време, треба га глачати врховима прстију, ону страницу Кедра, која не додирује тело.Постоје докази, да човек који има парче Звонећег Кедра, за три месеца осети знатно побољшање, самоосећање и да ће се излечити од многих болести.Суштина је да човек поседујући Кедар, постаје бољи, срећнији и талентованији.