Лирика вечног тренутка

Сваки пробуђен и освешћен Србин, свака пробуђена и освешћена Србкиња, може дично, поносно и достајанствено да корача и Земљом и Небом.

Да корача, путује и плови Васељеном, да плови низа сазвежђа и звездана јата.

Зато што су Древни Срби, зато што су звездани и божански Бели Срби утабали и поравнали све земаљске и небеске стазе и путеве, да бисмо Ми, потомци њихови, смело и дично корачали тим звезданим стазама и путима.

Сви они Срби и Србкиње, који бојажљиво, плашљиво и стидљиво – обрхрвани бесловесним стрепњама и страховима – корачају земаљским и небеским стазама и путима, заиста, сами су криви!

Сами су криви, зато што нису освестили, и схватили, шта значи бити Србин или Србкиња!