Путеви воде куда мисли лете…
Тако те једном навести може
мисао твоја чистија од сузе,
на пут свих уздаха радости у срцу твом.

Скривен од света таме је он.
И само твојим може бити
чак и да корачаш њиме
сам или сама или са друштвом.

Неке светлости ти душу окруже
док струји у теби нешто од искона.
За речи што хује около не хајеш више
јер биће ти песму лепоте певуши,
песму твог звезданог рода.

И видиш је како ти се открива,
њена су недра као топла недра вила.
И груди јој свете што многе јунаке дојише,
млеком истине, и сјајем звезда повише.

Ти видиш Самотну планину.

И духа вољом очи ти отворене,
звездане арије небом се роје,
са врха те свете горе струји величанство,
испуни оно срце твоје!

Ар-тањ и друга имена беху
али име је њено скривено знање.
Творац га открива,
души што воли
и види и на јави снива…

Ти познаћеш Самотну планину.
У њој је светла капија звезда.
Она је ту али и није!
Све према духу који срце ти бије…