Теби се обраћам, Србине!
Теби, кога Грађанином прозваше, а земљу Грађанијом,
у својој Земљи, коју ти бог није обећао нити даривао,
Земљу из чије си земље изникао.
Теби Србине, на чијим је плећима бреме историје свеколике.
Теби, чији су Богови старији од Јахвеа, Христа и Алаха,
и блиски теби, јер си се родио са њима.
Теби, чија је земља свуда где су гробови дедова твојих.
Теби који вечно стариш и одумиреш јер ти секу младе изданке.
Теби, чије изданке дивљим чине, да твој корен угуше.
Теби у миру широког срца насмејани, у рату, бесни крвави.
Теби који у рат не идеш због туђе земље,
већ због куће, њиве, крушке и шљиве.
Теби који браниш свој корен, своје исходиште, свој хлеб и своје изданке.
Теби, који једини знаш цену слободе,
не да би је продао, већ да би је скупо откупио.
Теби се обраћам, Устани Србине!