Лирика вечног тренутка

Човек не може да живи без Љубави.

Кад кажем човек, онда мислим на словесно и освешћено биће.

На биће које има душу, срце и свест.

Е, видите, такво једно биће, заиста, не може да живи без Љубави.

Зашто је данас толико несрећних, очајних и болесних људи у свету?

Зато што је у свету све мање Љубави.

Али, не само човек, и не само биће, већ ни Природа не може да живи без Љубави.

Не може ни Васељена.

Не може ни Бог!

Јер, ако ишта постоји веће од Бога, онда то може бити само Љубав.

Но, ако је већ Љубав већа од Бога, онда је Љубав – Бог!

Љубав се пројављује кроз Бога, једнако као што се и Бог пројављује кроз Љубав.