Лирика вечног тренутка

Андреј Фајгељ је симбол свесрбског културног отпора.

Он је један од посвећених културних посленика, и један од веома ретких свесрбских културних и духовних лучоноша.

Ма шта год ура-патриоти и буђелар-патриоти (то су они којима су и родољубље и патриотизам у новчанику!) мислили и говорили о Андреју Фајгељу, он је, нема сумње, једна од ретких, снажних, самосвојних и самобитних личности.

Андреј Фајгељ није персона, није ни индивидуа, већ – личност!

Освешћена, самородна и самобитна личност.

(Личност је за седам копаља изнад персоне, а за три копља понад индивидуе.)

Он је пробуђени и освешћени Србин, хиперборејског и ведског духа.

Ретки су међу Србима културни и духовни родољуби и патриоти, ретки су одувек бивали, а данас су, канда, најређи.

Србству и Србији у овоме времену највише недостају културни и духовни, самосвесни и самобитни, посленици и револуционари.

Србски патриотизам је цело једно столеће бивао на веома ниском, приземном и баналном ступњу.

У Србству је дуго преовладавао патриотизам светине, патриотизам руље, патриотизам улице.

Тај патриотизам кратког даха – који на концу конца увек и вазда прелази у своју супротност –  патриотизам светине и улице, одувек је бивао потуљени и подмукли непријатељ самосвесног и самибитног србског културног и духовног родољубља и патриотизма.

Србство овога времена мора да изнедри и однегује родољубе и патриоте попут Андреја Фајгеља, родољубе и патриоте широког и дубоког свестраног образовања, а снажне, здраве, јаке и самосвојне личности вертикале.

Нагледао сам и наслушао, деведесетих година прошлога века, свих тих уличних родољуба и патриота, свих тих урлатора и букача (који су, у суштини, сви до једнога бивали убачени од западних агентура, да изнутра растурају србско духовно језгро, србски културни егрегор) и, одувек сам осећао гађење према њима и над њима.

Одмах сам схватио ко су они, чији су и од кога су послати.

Сви ти ура-родољуби и буђелар-патриоти, из деведесетих, постали су преконоћ најбедније и најснисходљивије слуге атлантистичких лихвара, зеленаша, предатора и паразита.

Сви су се они, листом, одрекли Србства зарад једног јединог молитвеног доручка под чадорима и шаторима наших највећих душмана.

Андреј Фајгељ је симбол свесрбског културног, духовног, ведског и хиперборејског отпора лукавом, потуљеном и злом окупатору који смера да посве сатре и затре не само Србство, већ и све оно што је –  културно и духовно – србско!

Кад прође ово време смуте, кад се разиђу тмасти облаци над Србством и Србијом, и када буде дошао један нови нараштај (а тај нови нараштај мора доћи!) самородних и самобитних Срба и Србкиња, тада ће се јасно видети: ко је био – и ко јесте! – Андреј Фајгељ.