Лирика вечног тренутка

Србство ће се ослободити онда кад буде изнедрило и однеговало здраву, јаку, самосвесну и самосвојну културну и духовну елиту.

До тада ће само чамати, венути, сахнути и копнети у атлантистичким и лихварским тамницама и катакомбама.

Нема здравог и јаког родољубивог и патриотског покрета без духовне и божанске вертикале.

Све ово што данас имамо на србској политичкој сцени јесте велика обмана и превара.

Све је то једна те иста позитивистичка и материјалистичка хоризонтала створена у мрачним и тајним одајама атлантизма.

Без свести и самосвести нема ни слободе ни духовног и културног напретка.

Сви наши родољуби и патриоти завађени су између себе, и сви они, свесно или несвесно, раде на разбијању и растурању србског духовног јегра, србског културног егрегора.

Сви они, до једнога, свесно или несвесно, на овај или онај начин, раде за наше највеће душмане.

Србски патриотизам је одавно на улици, у кафани, по неким ћошковима и буџацима.

Нема србског културног и самобитног патриотизма који је повезан са духовном и божанском вертикалом.

Истина, има мањина истинских србских родољуба и патриота – образованих, културних и освешћених – , али они не могу да дођу до речи, до гласа, до изражаја од ура-родољуба, буђелар-патриота и лумпен-националиста.

Кад посматрате представљања србских родољубивих и патриотских странака, србске такозване деснице, ви одмах лепо и јасно запажате да већина њих (не смем да кажем: сви!) раде на слабљењу духовног и културног Србства, на разбијању и растурању србског духовног језгра.

Ни две родољубиве и патриотске странке не могу ни око чега – основног, важног и суштаственог – да се међу собом договоре.

Сви су надобудни, сви су пуни себе, сви су сујетни, ташти и горди, сви су једини родољуби, једини патриоти, сви су највеће србенде, сви су умишљене и набеђене лучоноше србства!

И кад им се догоди да се, неким чудом, скупно појаве у некој телевизијској емисији, они се одмах посвађају, одмах стану да се надмудрују и препуцавају, одмах почну да прозивају, ниподаштавају и оптужују једни друге, те тако и оно мало србског родољубља и патриотизма, у крхком заметку, свуку у каљугу, попљују га и изгазе, представљајући га у најгорем светлу, у најгрђој приземности и баналности.

(Давно сам упознао те гласногорнике родољубља и патриотизма, те букаче, урлаторе и заговорнике кафанског и уличног србовања, који би мене увек са подозрењем и зазором примали, и који би ми, увек изнова, постављали једно банално, глупо и бесловесно питање: Какав си ти Србин кад не умеш да псујеш?! Јер, за њих је србовање, за њих је србство, за њих је бити србин исто што и бити простак, галамџија, урлатор и, изнад свега, псовач на пасја уста!)

Но, све ћо то ускоро доћи на своје место, све ће то, кад буде дошао тај тренутак, Свевишњи и Васељена помести и почистити.

До тада, ја тврдо верујем у једно духовно и божанско Србство, у једно будуће и звездано Бело Србство Вертикале које већ долази, које се управо рађа тамо негде далеко и дубоко, иза Обзорја светског дешавања.