Лирика вечног тренутка

Србству, да би било Србство Вертикале, недостаје културни национализам.

Али, не само у овом времену, већ одувек.

Културни и духовни национализам јесте најстаменији, најчвршћи и најтврђи национализам.

Сви други национализми могу се лако разорити, како изнутра тако и извана, само је културни и духовни национализам неразорив.

То је национализам за сва времена.

Сви велики народи одржали су се кроз векове и еоне само зато што су имали однегован културни и духовни национализам.

Културни и духовни национализам је скривен, и зато се против њега не може борити.

То је такозвани интравертни национализам, што значи скривен, прикривен и тајан, док је политички национализам – екстравертан, и против њега могу сви мање или више успешно да се боре.

Једном народу, једној нацији ништа не значи политички национализам без културног и духовног национализма.

У овом времену, однос између културне и политичке елите јесте истоветан односу између касте духовника и касте ратника, између брамана и кшатрија.

Те две касте се онострано и тајинствено повезују и прожимају, слично дрвећу, под земљом, које се повезује и умрежава преко корења, жила и жилица.

Да смо у прошлости имали однеговану, стамену, чврсту, здраву и јаку културну и духовну елиту, ми не бисмо ни турскога ропства запали.

Наша преткосовска културна и духовна елита није била изворно србска, хиперборејска и аријевска, но је била јудео-кршћанска, византијска и латинска, слично као и данас што је англофилска, германофилска или франкофилска.

Ниједна наша културна и духовна елита, у последњих десет столећа, није била изворно србска, аријевска, ведска и хиперборејска.

Све наше победе на војничком и политичком пољу убрзо су поништене само зато што нисмо имали јак, здрав и темељан културни национализам.

Културни национализам је попут тајних друштава.

Има га свуда, његово се дејство осећа на сваком кораку, али га нико не види, јер је невидљив, а кад га нико не види, онда нико и не може да упре прстом у њега нити може икако да се бори против њега.

Ратови и битке трају неко кратко време и прођу, али култура остаје.

Древни ведски народи су знали, зато су и говорили: није важно ко ће да победи на бојном пољу, ми ћемо освајаче поробити својом културом, својом духовношћу, својом уметношћу.

Тако је одвајкада бивало, тако и данас бива.

Зато су бесмислена сва наша дешавања на политичком пољу, бесмислени су сви наши политички програми, прогласи и декларације, бесмислени су сви наши парламентарни и председнички избори, бесмислено је све оно што чинимо јавно, у видљивом свету, кад ми одавно немамо, у оностраном и скривеном свету, своју јаку културну и духовну елиту која би усмерила, каналисала и у стварност спровела све наше замисли, снове и визије.