Лирика вечног тренутка

Сваки човек с којим се сретнем, сваки човек који стоји наспрам мене, бива моје живо божанско огледало.

У свакоме се човеку огледам.

Огледам се у његовим очима, у његовој души.

Сваки ми је човек од Бога послат, да се у њему огледнем и препознам.

Да сагледам како своје врлине тако и властите мане.

Поштујући човека с којим се срећем, ја поштујем Бога у њему.

Ако ја поштујем човека који стоји наспрам мене, онда ће и он мене поштовати.

Свакоме се, ко ми је драг и мио, обраћам са Ти.

Онако како се Богу обраћам.

Не обраћам се никада, онима које срцем и душом љубим, у множини, са Ви.

Ја нисам европејски усиљено, извештачено и лажно културан, илити култивисан, а култивисан значи: однегован.

Моје културно и духовно образовање није европејско, већ ведско, хиперборејско, аријевско и космософско.

Не волим да персирам, зато што персирање никада не може бити израз човечанске и божанске присности двеју личности, двеју пробуђених и освешћених душа.

Наши сусрети – поготову сусрети међу Србима и Србкињама – морају бити светковина божанских и светлосних душа.

Наши сусрети морају бити одуховљени, прожети најтананијим дејствима и енергијама из Вишњих светова.

Нас не сме да занима како се понаша светина око нас, и ми не смемо да се угледамо на светину нити да се поводимо за њом.

Онај ко следи космичку и божанску вертикалу тај је изишао из оквира датог времена; он не припада ниједном времену, зато што је његова тачка ослонца у Вечности.

Није битно како размишљају и како се понашају људи у овом времену, људи земаљске хоризонтале, битно је како се понашају личности космичке и божанске вертикале, личности загледане у Вечност.

Не угледајмо се на људе, већ на Богове.

Зашто вам пишем све ово, и зашто вам уопште било шта пишем?

Одговор је прост: да бих у вама пробудио Дух Ведског Србства.

Када се у вама пробуди Дух Ведског Србства тада светина и руља у опсени, која слуђена и омађијана хита према кланици, неће на вас имати никаквог утицаја.

Тада ћете Духом обитавати у сферама (пространствима) Вишњих светова, а Срцем и Душом ћете обављати своје земаљске послове, дужности и задатке, припремајући себе, гле! –  у свакоме трену –  за Вечност, међу Боговима и Богињама својим.