Лирика вечног тренутка

У овом времену смуте, веома је важно, да Бели Срби стекну увиде из Акаше о Балкану.

Намерно не користим древно име Хелм, зато што Хелм – у енергетском и духовном смислу – одавно не постоји (постојао је Хелм само онда када су њиме владали Бели Срби), већ Балкан, што је инверзија речи Канибал.

Значи, Балкан-Канибал је, у енергетским поткама и основама, затрован енергијом мржње и зла, будући да на њему одавно бораве нека дивља канибалска племена која су оставила свој мрачни запис у поткама тла и простора, дивља канибалска племена која носе мржњу и зло – у крви и генима – према свему узвишеном и племенитом, према свему словесном и духовном, према свему ведсрбском, хиперборејском и аријевском.

Најзатрованији простор, најзагађеније и најзатрованије тле на Балкану јесте простор бивше Југославије, са изузетком Шумадије и Војводине, и, наравно, из тог затрованог простора Балкана-Канибала, такође, ваља још (донекле!) изузети Румунију и Грчку.

Најгрознији, најужаснији злочини у свету започињани су управо овде, на Балкану-Канибалу, такви грозни и ужасни злочини какви никада раније нису виђани и доживљени.

На то генетско и крвно зло Балканаца-Канибала природавало се – кроз векове – и религијско, верско зло, тако да је Балкан-Канибал, у смутним и ратним временима, постао права инкарнација најјезивијег, најгрознијег, најужаснијег пакла на Земљи, пакла какав је постојао само у древним временима Хаоса.

Све те несувисле и инфантилне приче о међусобном помирењу балканских племена и родова јесу – како је мој деда горштак говорио – приче за луду србску ђецу.

Из дивљих канибалских племена и родова са Балкана-Канибала никада се неће искоренити мржња и зло, никада се мржња и зло неће преобразити у љубав и доброту.

Пре ће нестати та племена и ти родови, него што ће се икакви преображаји набоље догодити.

Бели Срби и Беле Србкиње морају да имају високу Свесност, Свест и Самосвест, како би могли да опстану, да се заштите, сачувају и спасу боравећи на просторима Балкана-Канибала.

Да буду будни, будни, будни…

И, да никада немају поверења, немају вере, у иноплеменике и иноверце у свом окружењу.

Да буду будни и самосвесни, али да не мрзе!

Морају да развију такву животну поетику, такву естетику и етику живљења, каква је постојала само у доба Белих Ура, у доба Белих Богова када је на Земљи владало Начело Космоса.