Лирика вечног тренутка

По предању древних ВедСрба, постоји тајинствени, упоредни и онострани свет у којему обитавају песници, сликари, музичари и разни ини уметници.

То је Вилин-свет, свет вила (муза), свет белих и плавих вилењака.

Све што се ствара у том свету, пресликава се, потом, на овај свет.

За православне мистике, то је Свет херувима.

Сва лепота, красота и дивота што се пројављује у овоме свету, долази из тог тајинственог, упоредног и оностраног Вилин-света.

Ништа у овоме свету не може да се појави пре него што се створи у оностраном Вилин-свету.

Ни поезија, ни слика, ни музика, ни било која ина уметничка лепота, красота и дивота.

Неки тај свет називају Светом идеја, а неки, опет, Небом.

Зато су древни мистици, алхемичари и чаробњаци имали изреку: Како Горе (мислећи на Вилин-свет) тако Доле (мислећи на овај свет, на Земљу).

Сваки песник, сваки уметник, не само што верује, већ и, душом својом, осећа, да постоји тај свет, те да мора бити повезан с њим.

Ако песник и уметник није повезан с тим оностраним Вилин-светом, онда нема поезије, нема уметности, нема лепоте, ни душевне ни духовне, у овоме свету.

Јер нити лепота нити доброта нити љубав, гле! није рођена, ни настала нити постала сама по себи од овога света, но је рођена, постала и настала у тајинственом, упоредном и оностраном Вилин-свету, у Свету идеја, у Небу.