Ја сам се све време,

од ране младости своје,

 лепотом песничке речи

 и чаролијом поезије

 бранио од смрти.

За мене поезија

никада не бејаше

само једна од уметности,

 већ сам живот,

сушти и суштаствен,

а некада, гле!

и више

од  живота самог.

Поезија је стварала мене,

али и буквално!

Поезија је обликовала

моје унутарње биће и суштаство,

 обликовала и оплемењивала моју душу,

обликовала

и у највише небеске висине узносила

мој песнички и стваралачки дух,

 повезујући ме

најтананијим

душевним и духовним нитима

 са Вишњим и тајинственим световима,

повезујући ме

са Вечним Водеаном Божје Љубави,

повезјући ме

са Извором Вечнога Живота.

Све време сам,

зацело,

 живео за поезију

 и живео од поезије.