Лирика вечног тренутка

У последња два столећа, у Србију је, са Запада, улазило превасходно оно што трује, разбољева, слаби и поништава Дух Белог Србства, само оно што потире србску самосвојност и самобитност, србску надмоћ и самосвест.

Србија, оваква каква јесте, не може ући у Ново доба Духа Стварања све док се не излечи од вируса атлантизма, од свих атлантистичких, лихварских, гмазовских и сатанистичких порока и зала.

Атлантисти су бесовска раса рептила и дракона, раса човеколиких змија, змајева, гуштера и иних гмазова, раса која пије крв и исисава животне сокове потомцима више звездане и хиперборејске расе.

Песнички речено: Атлантисти су астрални и енергетски вампири, који нападају свако рањено, искрвављено, исцрпњено, ослабљено и болесно биће, свако биће без духа самобитности, самосвести и божанске вертикале.