Драган Симовић: Док пишем песму…
Док пишем песму,
ја благосиљам сваку ону душу
која ће,
негде и негда,
читати моју песму;
сваку ону душу
која ће се огледнути
и препознати у мојој песми;
сваку ону душу
која ће моју песму
примити и доживети
као своју песму.
Док пишем песму,
ја се унапред радујем
сваком сусрету наших сродних душа,
и бивам испуњен дивотом и милином
што ће се наше душе,
у мојој песми која и није моја,
сусрести и препознати
после многих столећа
лутања и трагања
бескрајним пространствима
звезданих светова.


