Дунав
тај знанац стари
о да
ми смо другари
већ много лета
и баш се знамо
онако добро
у душу
знамо.
И трајемо ето
Дунав и ја
течемо дуго
плавимо много
скривамо пуно
сањамо
под звездама истим
и старимо
све дубљи и тамнији
сав пелен овога света
купимо и сабирамо
у себи
понекад маштамо
и тугујемо
за погледом
модро плавим
и праштамо.
Да
баш праштамо
галебе беле
уз крик што пролећу
и санте леда
кад споро се вуку
Месец
на води што плови
и дан.
Тај један дан
што се роди
или ноћ у дану
или дан у тами
како год.
Праштамо

Слика:
„Карловачка обала Дунава“ акрил
Биљана Гавриловић