Лирика вечног тренутка

Ако сте пробуђени и освешћени, онда вама и не треба никаква земаљска религија, никаква земаљска идеологија, никакво земаљско учење.

Ако сте пробуђени и освешћени, ви сте онда у Вери, у Космичкој Вери, у Вери која из вашег Бића и Суштаства исијава, у Вери коју живите и стварате у сваком тренутку, у Вери која јесте Вера Ваших Богова у вашему срцу.

Ако сте пробуђени и освешћени, онда ви не можете бити ни јудео-кршћанин, ни муслиман, ни будиста, ни таоиста, ни паганин, већ сте, напросто, Пробуђено и Освешћено Божанско Биће које зна и види властити Унутарњи Пут.

Све религије, као и све идеологије, припадају староме свету, свету који мора заувек да нестане, да би могао да се роди један нови свет усаглашен и усаображен са Божанским Духом Стварања.

Доба религија јесте доба мрака, мржње и зла, доба у којему су религиозни људи ратовали једни против других до коначног истребљења.

Вековима су се водили најгрознији и најужаснији ратови између јудео-кршћана и муслимана, а и једни и други желели су посве да затру све што је србско, хиперборејско и аријевско.

Против Белих Срба – који су једини живели и стварали Космичку Веру Вечног Тренутка, чија Вера бејаше усаображена и усаглашена са Галактичким Језгром Духа Стварања – вечито су ратовали и јудео-кршћани и муслимани.

Србско Космичко Биће памти и види једно те исто Праисконо Зло у свим земаљским религијама; јер све земаљске религије, понаособ и здружене, бејаху у вечитом рату против Белог Србства, против Космичке Вере што је усађена у Самом Језгру Србскога Божанског Бића.