Када смо у светлим мислима,

 у светлим осећањима,

у светлим сновима,

у светлим визијама,

 у светлим речима

и у светлим делима,

тада и сами почињемо да светлимо,

тада и сами постајемо

властита унутарња светлост

 што исијава из нашега бића

и шири се световима

у којима обитавамо,

световима кроз које путујемо,

 световима које стварамо.

Далеке звезде и сунца

што видимо на небу

нису изван нас,

већ су дубоко у нама;

та сунца и те звезде

што светле са неба,

гле! то смо ми сами,

то су наше мисли,

снови и визије,

то су наша осећања,

то су наша дела

 једне наше

давно догођене љубави.