Ви никако не старите, ви само напредујете у свком погледу. Вила твоја, и песниче Ти. Да није оваквог песника и ствараоца, велико је питање да ли би уопште и било Белих Срба, да ли би били пробуђени и освешћени, или би чамили и чекали неки свој тренутак буђења. Сигурно не би били ово што сада јесу. Односно, били би као ђаци првога разреда без учитеља. Нешто би хтели али не би знали, ни како почети ни куда ићи нити у коју страну. Белим Србима, отворио си очи, пренуо их из дубоког сна, освестио их и научио прве кораке. Научио их ко су шта су одакле су и камо требају ићи. Прокрчио си им зарасли пут и дао невероватану моћ, храброст, одважност, самопоуздање, спознају о себи самима. Поново си осветлио пут на коме су светла била одавно угашена, а живот скоро замро. Твоја љубав према Роду својему је неизмерна и величанствена, непоновљива и невиђена. Сваки Бели Срб, у теби види Витеза који је поразио самураја. Ти си Светионик на узбурканом и олујном мору у кога се има поверење и вера да се изгубити нити залутати неће. О твоме старењу и умору нема ни говора. Ти за то немаш времена ни простора јер имаш пречих и важнијих ствари и задатака, које пред тебе поствљају Господари Светлости одозго, и Бело Србство одоздо. Једини твој одмор су снови у будном стању, док над тобом бдије твоја добра, драга и верна пратиља, твоја Вила Пригоркиња!