Све је Енергија у Васељени,

у Космосу,

међу сазвежђима и звезданим јатима,

међу овостраним и оностраним световима;

свака мисао,

свако сневање и маштање,

свака реч,

свако осећање,

свако дело наше

јесте Енергија која путује Етром,

путује Васељеном,

путује Космосом,

путује Простором и Временом;

свако наше добро или лоше дело

јесте Енергија која,

попут Првобитног Зрака Стварања,

путује Етром,

Путује Васељеном,

путује Космосом

и тражи Изједначење,

тражи Поништење,

а Изједначење и Поништење дешава се

 једино тако што се Зрак

који смо својим делима или злоделима

послали ка Пупку Васељене,

послали

ка Наспрамним Галактичким  Огледалима,

враћа нама

 у виду Космичког Бола.

Све што другима чинимо.

 нама се враћа;

све што је било ко нама чинио,

 враћа му се;

уистини,

све што било ко било коме чини –

себи чини;

заиста,

ми ништа другима не чинимо,

 но, вазда и увек,

само себи чинимо!