Лирика вечног тренутка

Србски космички бол.

На данашњи дан, пре седамнаест лета, кренуле су демонске атлантистичке војске, са зверињег и канибалског запада (а запад је одувек био зверињи и канибалски), да сатру и затру све што је србско.

Убијали су све што је србско, од колевке па до гроба, од још нерођене деце па до стараца и старица.

Нису имали милости ни према чему србском, нису хтели да чују вриску и писку србске деце, нису желели да чују лелек и плач србских очева и мајки.

Али, Васељена све бележи и памти.

Србски космички бол је прошао кроз сва сазвежђа и звездана јата, кроз све овостране и оностране светове, да би се сада вратио на сам почетак, вратио онамо одакле је и кренуо.

Такав је Закон сетве и жетве.

Најсавршенији и најправичнији космички и васељенски Закон.

Брисел је змијско и јакрепско гнездо, гнездо бесова и демона, гнездо блуда, курвалука, порока и разврата.

Из Брисела је руковођено свим бомбама које су, у пролеће 1999. године, падале по Србији.

Ту је био мозак свих демона и сатаниста, ту је био гмазовски мозак рептилске војске; ту су седели гмазовски и бесовски генерали који су одапињали смртносне стреле на србску децу, на србске очеве и мајке, на све што је србско.

Србски космички бол је уписан у Језгру Васељене, у Космичкој Акаши, и тражи поравнање, поравнање енергија и дејстава, поравнање патње и бола.

Никога неће мимоићи србски космички бол.

Наћи ће свакога онога ко је Србима нанео тај бол, наћи ће њих или децу њихову, наћи ће их ма где да се скрију.

Од србског космичког бола – спаса им нема!