Душица Душка Милосављевић: Реци ми тачно!


Погледај ме и реци ми нешто лепо,
реци ми нешто што још нисам чула
реци ми нешто што још нисам видела
и удахнула на свету овом….
Реци ми разрешење тајне коју одавно чувам,
реци ми слова азбуке твоје,
да њима могу написати име тајне моје,
како би и даље тајна остала у словима азбуке твоје,
реци ми слова…
Реци ми пут који назирем
како се зове раскршће
и у којој земљи се налази тачно,
колико векова ми треба до њега,
да се винем с птицама неба
у подручје светло или мрачно.
Реци ми пут, реци ми тачно!
Реци ми небо како се зове
на језику меке азбуке твоје,
реци ми крила како да винем
у простор небески сребрне боје,
и да полетим док киша пада
што више горе у незнану светлост,
да ти предам тајну у загонетном кључу
и вратим се у тело и винем се у вечност!
 
995343_1584420551884278_5123057192676922907_n
(Рад Душице Душке Милосављевић) 

Постави коментар