Лирика вечног тренутка

Много је расрбљених Срба.

Чудо једно, колико их има!

Расрбљавање Срба води у нестанак Срба.

Расрбљавање Срба јесте погубније од свих ратова и погрома, погубније од куге и лепре.

Расрбљавање Срба је у моди.

Знам многе Србе који су се одрекли Србства само зарад помодарства.

Помодарство и снобизам јесте болест Срба.

Срби су покондирене тикве.

Одувек је бивало покондирених тикава у Србству.

Данас их је више него икада раније.

Да није покондирених тикава, да није болести помодарства и снобизма у Србству, данас би, само на Балкану, било више од двадесет милиона Срба, а још толико у расејању!

Расрбљени Срби јесу болесни Срби.

Али, то је тешка и неизлечива болест.

Расрбљени Србин никада се неће излечити, јер не жели да се лечи.

Немогуће је излечити болесника који не жели да се лечи, који не жели да оздрави.

Ту никакве лекарије не помажу!

Ту је свака прича излишна.

Једном расрбљени Србин – заувек расрбљени Србин!