У сјајном без-крају
пребивају мисли Творца.
Живе оне слике творе,
и тоном светим реч говоре.

Речју једном поста све!

Изван језгра живог светла
постоје вечне светле галаксије.
Као рој пчелица на росној ливади
сад се множи рој звездани…

И у сваком роју у простору без краја,
где год стоји планета ил’ две
вечно расте семе Божјег сјаја,
дрво живота, светлости све.

Семе му је искра жива која носи
свети плод,
стабло живе ватре белог злата
што обасја вечно небески нам свод.

Иде оно вољом Творца
у све нове створене светове,
стотину и четрдесет и четири
пламом вечним упаљене искре.

Некад знају у земљицу родну
да слете тихо чинећ’ благородну!
А некада нежно у чистог светла сфери,
посаде се јасно тад у атмосфери,
тамо неког тешког света.

Тако Творац светове оживљава,
да им дође Божја вечна слава!

Тражи колико хоћеш
и силом да семе дрвета светла
отмеш…
Ништа наћи нећеш, не!

Јер Љубав је кључ, гле!
Који отвара врата да се дрво живота
додирне…
Да се плод светлости окуси,
Да се душа одмори и животом напоји
под светлом лишћа ватре живе.

Седамдесет и два пара…
Семе и искра ватре живе,
чине свако дрво живота.

Ако их и очи не виде сад,
ту су она ипак знај.

Рука их мрака никада таћи неће.
Љубав је, гле!
Кључ капија раја…

У њему расту дрвета два,
Отац и Мајка дрвета светла
са обе стране
Божијег престола…

Поји их вода чиста и жива,
што тече из извора живота…

У сјајном без-крају
пребивају мисли Творца.
Љубав кроз њих рађа све.

(Вилењаков коментар коментар у стиху уз песму ДРВО ЖИВОТА.)

Семе светлости

и семе живота

у нама клија

израстајући у ројеве

звезда и светова,

израстајући у свемире и васељене.

Дрво Светлости и Дрво Живота

што расте

у нашим невидљивим

оностраним световима,

чији врхови крошања

досежу до Трона Творчева,

одржава Ред и Поредак

у Првобитној Васељени.

Песма Милорада Максимовића,

под насловом Дрво Живота,

јесте Песма  о Рођењу Богова

и Постању Светова,

Песма о ТеоГонији

и КосмоГонији.

(Драган Симовић)