Моји дани, моје ноћи, моји снови

Препуни су јада и боли, откад моје срце,

За тобом жуди, откад моје срце само тебе

воли.

Ходам по ивици живота, по кањонима таме,

тумарам обалама мрака, тражећи бар

сенку твог погледа, твога зрака.

Ја сам само једна од залуталих душа,

у свету несталих срећа и изгубљених

љубави.

Где, гле, изгубљени

лутају као сене,

тражећи пут ка дому свом,

тражећи пут

ка срцу изгубљеном.

О, како бих волео да те сретнем бар!

у предворју среће, да видим твој осмех,

Да ме тргне,

да бар нешто ме покреће.

Ходам по ивици живота, по кањонима таме,

а мисли о теби, не дају ми да се спотакнем

да паднем.

Тражећи тебе волео бих наћи себе.