Лирика вечног тренутка

Ми, Срби, морамо високо да се уздигнемо изнад балканске каљуге.

Немамо ми ничег заједничког са балканским шудрама, паријама и палијама.

Наш Србски пут води Навише, ка Светлости.

Пут балканских шудра, парија и палија води ка Тами, ка Ништавилу.

Ми смо два света, две галаксије, два космоса.

Балкан је највеће србско стратиште, највеће србско губилиште, највећа србска гробница.

Камо среће да смо преко Балкана само прешли, описујући велики круг по земљопису Европе и вративши се на просторе Првобитне Хипербореје!

Данас би било више од триста милиона Срба.

Били бисмо један од највећих европских народа.

Да смо избегли све замке Ватикана на Балкану, данас би Срби били кичма Евро-Азије.