Драган Симовић: Вилењакови увиди из Акаше
Лирика вечног тренутка
Зло је све што је људски ум створио.
Све религије, све идеологије јесу зло људскога ума.
Људски ум не може никакво добро да створи.
Говорим о људскоме уму, а не о божанском уму који дејствује кроз изабраног човека, кроз пробуђеног и освешћеног појединца.
Свеколико добро и свеколику лепоту што видимо у свету, гле! није створио људски ум, већ божански ум и дух који је тајинствено и невидљиво дејствовао кроз велике посвећенике.
Међу религијама и идеологијама воде се вечити ратови.
Вечити ратови до истребљења.
Религије су и измишљене зато да би се водили вечити ратови, да би се истребило словесно човечанство.
Сваки онај пробуђени и освешћени појединац који жели да путује Навише, да се уздиже ка вишњим и божанским световима, мора да се клоне свих земаљских религија и идеологија.
Ко год жели да буде слободан, мора да се узнесе изнад свеколиких религија и идеологија овога света.
Религијама и идеологијама заведени и поробљени људи не могу ни дана без рата.
Јер, бити религиозан, значи: бити у вечитом рату са другима.
За религиозног човека, рат са другим људима јесте сасвим природна ствар.
Религиозан човек јесте човек сужене свести, и он из своје сужене свести умишља, да сви људи морају да буду исти, да сви људи морају да буду такви какав је он, да сви људи морају да верују у оно у шта верује он.
Нема толеранције, нема разумевања, нема трпељивости међу религијама.
Све су религије искључиве, искључиве до крајности, искључиве до истребљења свега другачијег, свега различитог.
Само несувисли и бесловесни могу да празнослове о толеранцији међу различитим религијама и идеологијама, међу различитим културама и расама.
Људски ум је тако програмиран, да унапред не прихавата никакве разлике.
Људски ум је тако програмиран, да вечито мора само зло да производи.
Људски ум није кадар да ишта племенито и узвишено произведе.
Људски ум је најразорнија атомска бомба.
Атомска бомба која може да разори не само планету Земљу, већ и цео Сунчев систем.
Нема већих лицемера од јудео-кршћана и муслимана.
Они вазда причају о љубави, а вечито наносе патњу и боли другима, свим иним бићима, па и самој Мајци Природи.
Нико никада неће побројати и пописати све жртве јудео-кршћана и муслимана, све побијене и поклане, све силоване сестре и кћери, сву невину децу спаљену на ломачи.
Најгрозоморнији и најужаснији злочини на овоме свету чињени су у име јудео-кршћанства и ислама, чињени су у име њихових пророка, проповедника и богова.
По схватању јудео-кршћана и муслимана, прави верник је само онај који убија, коље, спаљује и силује невернике; а невирници су сви други, сви они који су другачији од нас, сви они који нису „наше“ вере, сви они који не верују у „нашега“ бога.
Овај свет би био најмрачнији од свих светова, да у њему није оних ретких, веома ретких, пробуђених и освешћених појединаца, божанских стваралаца, који остављају лепоту и дивоту за собом.
Та њихова стваралачка красота једино и обасјава овај свет, будећи наду у оним другим божанским душама које су, из неких само њима знаних разлога, залутале у овај свет.


