Лирика вечног тренутка

01

Последњих година, гле, све је више божанских душа које се оваплоћују (инкарнирају) у Србији и то, превасходно, у породицама Белих Срба.

На сваком кораку срећем децу која просто зраче и сијају, која исијавају чудесну, стваралачку и божанску енергију.

Срећем децу која су прави драгуљи, прави дијаманти, децу која су послата из Вишњих духовних и божанских светова, срећем Беле Србчиће и Беле Србкињице.

Данас сам, на једној дечјој (а србској – србској зато што је титловање србском азбуком!) телевизији гледао емисију у којој су деца, између пет и седам година, одговарала на многа суштаствена питања, на сушта и суштаствена питања на која ни одрасли не би умели да дају сувисле и словесне одговоре.

Верујте ми, та су ме деца, уистини, задивила!

Од њих сам чуо тако мудре одговоре на питања о породици, о родитељима, о браку, о љубави, о томе како настају, како се зачињу и како се рађају деца.

Ни многи одрасли, ни многи савремени прозападњачки интелектуалци и философи не би умели да дају тако освешћене и мудре одговоре.

Рекао сам: ова деца – то је звездана будућност Белог Србства и Беле Србије!

02

Овај наш портал (Србски журнал), из дана у дан, бива све лепши, све бољи, све садржајнији, све духовнији и све богатији.

Са нашег портала распростире се и шири чудесна унутарња светлост, светлост унутарњег неба, светлост која се шири и распростире Србијом, шири и распростире Европом, шири и распростире Светом, шири и распростире Васељеном преко планета, звезда и сунаца, преко сазвежђа и далеких звезданих јата.

Ми, својим стваралачким бићем и духом, стварамо своје унутарње светове, своја унутарња небеса, своје унутарње васељене.

03

Ово је прави тренутак, да ободрим и осоколим све вас, песнике, који ми шаљете своје песме, да их објављујем на нашем порталу.

Заиста, сви сте ви веома даровити, а неки су од вас узрасли веома високо у песничком, стваралачком и духовном смислу.

Ваша поезија зрачи; ваша поезија исијава радост, топлину, љубав и светлост; ваша поезија озарује душу и уздиже визионарски, сневалачки, песнички и стваралачки дух.

04

Отворите своје срце, отворите своју душу, отворите и ослободите свој песнички дух!

Поезија нас исцељује, поезија нас спасава, поезија нас васкрсава и вазда изнова из пепела рађа.

Заиста, сви сте дивни!

Сви ви: Милорад Максимовић, Биљана Гавриловић, Јагода А. Маринковић, Бранислава Чоловић, Марко С. Марковић, Стари Словен, Мирослав Симовић…

Заиста, сви сте ви рођени песници; сви сте ви песници послати из оностраних вилинских и божанских светова и звезданих јата; и, надасве, сви ви имате своје песничке задатке, своје песничко посланство, своју песничку мисију.

Стога, будите веома одговорни према песничком и стваралачком дару који сте од Створитеља и Васељене примили!

Онај ко убије божански стваралачки дар (таленат) у себи – учинио је један од највећих и најтежих грехова.

Тај грех се, верујте ми, тешко прашта!