Непозната србска вилин-песникиња: Пловимо Водама наше Реке…
Пловимо Водама наше Реке,
нашег Језера.
Љубав светлуцава – прелива се
преко наших Срца.
Купамо се у Звездама времена,
у свим временима.
Све Воде дубоке – Љубав носе име.
Наше Воде, преко којих клизимо
држећи се за руке, грле – Нас.
Лету Делфина нема краја.
Лету Душа наших,
кроз зелена и неба плава
бескрајна – нема краја.
Спирале из наших тела,
нови живот граде,
пред очима нашим,
у једном новом свету,
за један нови свет,
што Срећа, Радост и Вечност се зове.
Наше Реке, наша Језера
Наше Воде Љубави, воде земљи
Љубавији.
О Боже драги,
Хвала
Јер, рађа се сунце и доноси нови дан!


