Владан Пантелић: ЉУБАВ


  1. Усамостанио сам се вечно стваралачки
    У прекрасној Тијанији унутарњој
    Где се рађају, посвећују и стварају
    Велики Витези Праисконог Реда

    О како је лепо и моћно бити витез!
    И како је лакашно ходит по ивици!
    Кад ти кроз груди тече река – Љубав
    И кад имаш жарне очи од драгуља

    Буди потпуно искрен и истинољубив
    Посматрај дуго себе и јасно разлучи
    Да ли си врућеврелокрвно биће
    Или су ти крвца ладноледнокрвна

    Утихни шум одлучи ! И безгласно шапући
    Најмоћну басму у свим световима
    Која приводи Светиљци и Лепоти
    Неосвешћене и осветољубиве дубине:

    Т ворац Љ У Б А В Светлост Безкрај Вечност
    Душа Знање Дух Свест Тело Мир Мудрост
    Радост Захвалност Доброта Чистота Воља
    Снага Лепота Песма Васкресење Стварање

 

Постави коментар