(Душици Душки)

Вити, нити, лити

сети, нети, лети

рс, рс, рс

дус, дус, дус…

Ову сам вилинску песму

чуо једне ноћи

док су језерске и изворске виле

плесале уз гајде и свирале

на пропланку ветрова

под пуним Месецом

у праскозорје.

Речи сам толико пута

покушавао да преведем

и разјасним,

али ми никада од тада

није полазило за руком.

Напросто,

неке су вилинске речи

буквално непроводиве,

и то се мора поштовати.

Јер то,

нити је обична песма,

нити су обичне речи,

будући да тајна,

чаролија и моћ

вилинског језика

и јесте у томе,

да нашем људском уму

заувек остају

непојмљиве

и неразашњиве.