У самим врховима

јабланова витих

у даљини,

што се –

у сутон дивотан и зелен –

на ветру повијају,

видим,

у светлосним прстеновима

и мехурима од пене,

мајушне плаве виле

и пурпурне вилин-коњице

како узлећу у висине,

завојницом од светлосних нити,

пут зелено-плаветног неба

понад вилинског горја

подно румених облака

што гасну у малиновим сенкама

у вечерњи сутон.

(Снимила: Душица Милосављевић)