Јуче спазих мноштво белих вила
у светлосним круговима што природу дижу
мале, као тачкице временских честица
сваку травку љубе и белу ватру нижу!

Јуче двери временске спојише се овде
из највећих разина Творац љубав створи
и посла кроз капије временских разина
свету ватру љубави, да пламти, да гори!

Јуче чуда зинуше од самога чуда
бели зрак се спусти и отера таму
и запева вила арије из срца
и спозна свој одраз и спозна њу саму!

(пс. надахнуће ми је био мој вилењак)

(Душица Милосављевић: Дивотни плес светлости и сенки)