Тако смо сви крхки,

нежни и болни,

 сви тужни и сетни

у пролетње ноћи,

кад багрем бео

цвате,

и сви заљубљени у даљине,

и у облаке вечерње,

румене,

када из поља

певају девојке,

на топлом ветру

под пуним

Месецом.