Други дио душе

У ком си сада космоса кутку

да ли то ветрове од снова ткаш

па шаљеш их мени у освите зоре

кад почну немири душу да море.

Овде ми нешто исконски фали,

тај други дио мога бића,

превали галаксије, сада ми требаш

да буде исписана наша прича!

Долази време кад светлост нас зове

у свети бој за земљу свету,

мој мач је спреман , још ти ми требаш,

превали галаксије да са мном сневаш!

Пит ћемо опет из истог грала

ко некада давно кад Господ нас споји

кад завет нам даде да нађемо се

у времену неком што нас раздвоји.

Сад је то вријеме

дижу се олује, узбуркала мора

тресу се горе, вапај чује цијела васиона,

мађије силне, опсијене, лажи,

сад је то вријеме,

да се правда тражи!

Да се љубав роди  и душе се споје

ко првога дана од Господа створене!