(ПОЕТИКА БЕЛИХ УРА)

Овај свет

нећу да посматрам

 и сазерцавам

очима људи,

 већ унутарњим видом

богова и вилењака.

Хоћу лепоту

да гледам свуда око себе;

хоћу љубав

да налазим и осећам

 на сваком кораку;

 да свагда и свугде

 живим и дишем

 лепоту и љубав.

Живети у свету,

 а теглити,

ринтати,

патити се и мучити –

без љубави и лепоте! –

такав живот,

 уистини,

одвећ нема

 никаквога смисла –

како за овај свет,

тако

 и за светове ине.

Бели Ури

поручују из Акаше:

Боље је да Бели Срби

 и напусте ову Планету,

него да –

у свету гмазова и звери –

пристану на живот

без сврхе и смисла!