Једино у тишини и самоћи

налазим унутарњи мир,

без којега не бих могао,

ни трена једнога,

да живим са сврхом и смислом.

Кад год ми је тешко у овоме свету;

 кад год ме обхравају

праискони немири и страхови;

 кад год чујем вапај,

јаук,

 лелек

и писку

 сопствене душе,

тада се повлачим у самоћу и тишину,

 повлачим у своје најскровитије

унутарње светове,

повлачим у најлепше и најдивотније

своје снове које,

 најчешће,

и будан

сневам и снијем.