Драган Симовић: Ти и ја, гле! бејасмо сами на свету целом…
На данашњи дан,
пре четрдесет и два лета,
само смо ти и ја –
негде у пољима зрелога жита,
под дивот-плавим небом
и белим облацима у трку –
славили твој
двадесети рођендан.
Били смо сами на свету целом,
али наша љубав,
широка и дубока као море сиње,
бејаше и већа
и јача од света.
Под једним светим храстом,
старијим од наших
давно уснулих прадедова,
ти и ја се,
тада –
за твој двадесети рођендан –
заклињасмо једно другом
на верност и посвећеност до гроба,
на верност и посвећеност у љубави –
љубави и дивото моја! –
до смрти
и свршетка света.
Веровали смо у љубав,
и сневали смо љубав
већу и моћнију од света,
већу и моћнију од смрти.
Млади и опијени љубављу,
гле!
љубљасмо житна поља
и распеване птице у лету,
љубљасмо високо и дубоко плаво небо
и беле облаке у трку,
љубљасмо све људе и сва бића,
љубљасмо све на свету целом,
али тада –
љубави и дивото моја! –
скоро да нико
не љубљаше нас.
На данашњи дан,
пре четрдесет и два лета,
ти и ја смо –
бела богињо моја! –
стварали један лепши и бољи свет
за све оне
који ће после нас доћи,
за све оне
који морају доћи!
У Гају храстова, липа и вилењака, 30. липња (јуна), 7524/2016.



Сретно Вам Обома било на Векове!