Драган Симовић: Тијање – Дом Владана Пантелића
…….Дом Владана Пантелића налази се на најлепшем
месту у Тијању, на најкраснијем и најчаробнијем
месту у васцелом Драгачеву.
Све је око Владанавог дома тајинствено и мистично.
Као да су у том дому вековима боравили вилењаци,
чаробњаци и ини шамани, хиперборејски
посвећеници.
Испред Владановог дома, од камена и брвана, налази
се камена чесма и камена тераса, а на тераси –леје
лаванде.
С вечери у сутон, када се пале звезде на небу, пале се
и соларне лампице у пурпуру леја лаванде, и ти не
знаш више, да ли се то горње небо пресликава у
доњему небу, или си се, пак, обрео у неким
оностраним пространствима где су небеса свуда око
тебе!……


Око камене куће – лаванда, нана дивља и још стотине травки здравки и плодова што дрвеће сипа благородно у близини.
У дворишту се може видети јутром зека, даном веверица а распричаних и распеваних птица…тек….колико има….
А опет – тамо је тишина. Све је тихо а опет и није. Чује се земља, шум лишћа …. У шетњи срећете се са младим храстовима а и са оним старијим, озбиљнијим. Има ту разног света. Ту су и крушке и клека и шљиве и… а свако у расположењу за причу.
Време у Тијању се чини као да стоји. У ствари – времена тамо и нема. Време тамо – ветар не доноси. Ветар донесе понеки шарени облак, понеку кишу…. Ветар тамо помилује лице и очешља косу.
Корак који направиш тамо – лак је. Земља те носи а камен се радује када наиђеш на њега.
Заиста, Дом Владана Пантелића у Тијању је чаролија….
Благодарим, Бела Веверице!
Дивотна песма!