Поздрављавам вас,

звезде;

поздрављам вас,

сазвежђа и звездана јата,

поздрављам вас

поздравом вилењака са Земље

која негда бејаше звезда

 и која ће поново

 бити звезда;

поздрављам вас,

 далеки –

овострани и онострани –

светови;

поздрављам вас,

сва бића у свим тим световима;

поздрављам вас,

моје беле и плаве виле,

поздрављам вас и благосиљам,

јер ви без престанка –

попут богова и богиња наших –

бдијете нада мном

и над сновима мојим

које,гле!

и будан

вазда снијем;

све вас поздрављам,

благосиљам,

 љубим и молим,

да ме придржите –

овако уморног,

слабашног и трошног –

још мало у овоме свету,

да ме придржите,

укрепите и оснажите,

те да ме,

са овога света омаја и опсена,

достојно

 и при пуној свесности и свести

 испратите са Земље

 у Златни Ириј

наших богова

и предака.

 

Негде у банатској равници, а у белој ноћи карпатских ветрова, док сам зурио у звездано небо и док се нада мном, у крошњама ораха и липа, разлегаше праискони хук сова, настала је, гле! и ова песма.