Вилински водопад

Видео си ме како се купам

на водопаду од сунца сатканом.

И пришао си…

И додирнуо си ме…

Знам да си у мени све зраке видео

и осетио…

Зраке неугаслог плама

које обоје носимо.

И препознао си ме ти…

И препознала сам те ја,

а знали смо се од самог прастварања!

Певала бих о нама даље ја,

али авај,

љубав се не пева,

она вечно сја!

И заувек живи

у нама…

Чекаћу те на водопаду звезданог језгра

где се скупљају светлосне птице

начињене од самих звезда,

јер и тада и сада и одувек и заувек у нама

светлост прелете таму, љубав се роди сама!