Лирика вечног тренутка

Бог нам вазда помаже преко добрих људи.

Без добрих људи ја не бих уопште могао опстати у овоме свету.

Без добрих људи живот би био посве бесмислен.

Живот без њих не би имао ни сврхе ни смисла.

Сви добри људи које сам упознао, који су ми помагали, који су ме спасавали, гле! били су Бели Срби или Беле Србкиње.

Зато ја и кажем: од Белих Срба и Белих Србкиња нема бољих и племенитијих људи на овоме свету.

Ма шта неки туђинци мисли, ма како судили о мени и мојему песништву, о мојој поетици и мојему погледу на свет, ја понављам: Бели Срби су виша раса.

Раса које се посве разликује од иних раса!

Мене одавно наши душмани називају националистом, ултра-националистом, расистом… називају ме свакојако, али, шта ја марим за то!

Ја Сам Онај Који Јесте!

И, не само што славим, величам, узносим и љубим Бело Србство, већ га, напросто – обожавам!

Бело Србство је, за мене – Божанство.

У Белом Србству видим све наше Богове и Богиње.

Међу Белим Србима видим све ведсрбске Богове, а међу Белим Србкињама све ведсрбске Богиње.

Свака Бела Србкиња има неке особине, одлике, нарави и врлине Белих Богиња.

Или је лепа као Лада, Весна и Светлана, или је, пак, храбра, мудра и племенита попут Србоне, Живе (Живане), Славе и Роде.

Сваки Бели Србин – или је Перун, или Даждбог или Свевид, или Сварог, или Велес.

Никада нисам скривао – чак ни у оним временима када је то било опасно по живот! – да изнад свега љубим Бога Створитеља и Бело Србство.

Али, ја, истовремено, љубим и све ине народе, племена, родове и расе; љубим сва бића у свим световима, у свим васељенама.

Ја сам ведски човек, а ведски човек није човек од овога света.

Он је сишао Одозго, а овде је само за неко кратко време.

Овде је по Задатку.

Ведски се човек не везује за овај свет.

Не занима га ни богатство ни слава овога света.

Он све то презире и одбацује као смеће.

Он зна да је од Бога Створитеља, на Почетку Свих Почетака, добио Оно Највише и Највредније: добио је Вечан Живот и Вечну Љубав – те му ништа више и не треба!

Онај ко Јесте, не осећа потребу да ишта Има.

Онај ко Није, може да Има било шта у овоме свету, али, све му је залуд!

Он Није, он је Нико!

Ведски човек је Онај Који Јесте!

Онај Који Зна!

Бели Срби бдију једни над другима.

Чувају, бране и спасавају једни друге.

Мене свакога јутра позива неко од Белих Срба и Белих Србкиња.

Позива, уистини, срцем и душом, да ме пита: како сам, да ли сам добро, да ли сам здрав, да ли ме боли нешто, да ли ми треба нешто…

То могу само Бели Срби и Беле Србкиње, зато што су виша раса, зато што су звездана и божанска раса!

Најчешће ме позива Светлана Светлуша, добра и племенита плава вила.

Не прође дан, а да ме бар три пута не позове!

Е, видите, то и јесте Бела Србкиња, то и јесте виша раса!

У нижих раса нема тога.

У нижих раса све бива обрнуто и изокренуто.

Све наопачке, све наглавачке.

У нижих раса: свако мрзи свакога, свако се руга свакоме, свако пакости свакоме, свако ради о глави свакоме.

Али, ми, Бели Срби, и ми, Беле Србкиње знамо: ко смо, одакле смо, чији смо и, надасве – куда, камо и зашто идемо!

И, заиста, ми све Знамо, све Умемо, све Можемо и све Имамо!