Владан Пантелић: Тијанија унутарња


Дижем широко руке ка звезданом небу

И ка звезди Рода мога где Перун живи

Покрећем смером спирале и центре

Отварам све очи и многобројна чула

Смирујем дрхталице будим силнице.

 

О наш Твoрче суштино свих суштина!

О Безкрају запљускивачу Вечности!

О Вечности обало океана  Безкраја!

О наша Душо спремницо свег знања!

 

Тихујем душом на Дух радилицу вечну

И свесно шаљем свере радости и среће

Васцелој и развојној божјој творевини

Да све стреми моћној Норми Створитеља

 

Откривам да ме данас заувек родила Љубав

У срцу тајинствене Тијаније унутарње

И упутила на високе знаке и задатке –

Да будим споре свене приспале и отишле

И да код људи ватрим устајалост буђаву

Један коментар

Оставите одговор на dragansimovic Одустани од одговора