Лирика вечног тренутка

01

Не постоји византијско плава!

То што зову византијско плаво јесте, уистини, србско плаво, будући да су за тајну справљана те вагре (боје), која је у то доба била скупља од злата, знали само србски живописци.

И иначе, србска плава јесте вагра свих Белих Срба од Праискони до дана-дањег, и та вагра се налази на свим ведсрбским стеговима (заставама) и грбовима, у свим храмовима и на рукотворинама, у свим народним везовима и шарама, а и све свете ведске књиге писане су и рисане плавилом, плавим мастилом, плавим биљним раствором.

02

Византија је једна од највећих измишљотина јудео-кршћанских калуђера, ушкопљеника и женомрзаца, те германских лажних историчара који су имали један једини задатак: да затиру све трагове о свеевропском присуству Белих Срба.

Јудео-кршћани су – то, свакако, већ одавно знате – највећи мрзитељи, душмани и крвници Белог Србства.

 

03

У Ватикану одувек столују архи-рептили, владари из сенке, заклети непријатељи више звездане расе, заклети душмани Белих Богова и Белог Човека.

Ту је измишљена и створена Инквизиција, да би се најрасније, најлепше и најплодније Беле Србкиње спаљивале на ломачи, како не би могле да рађају децу више расе.

Упамтите: на ломачи су спаљиване само Беле Србкиње, јер су сви други европски народи – или постали (отпали) од Белих Срба или, пак, вештачки (лабораторијски) створени.

04

Када је небо праискони (србски) плаво, као што је ових дана – казује ми Владан Пантелић, исцелитељ и посвећеник Белих Ура – тада се отварају, повишено и убрзано раде горње (више) чакре, и тада се, у стању тиховања, а преко трећег ока, изравно улази у  унутарње небо, повезано са Сваргом – Свароговим Златним Иријем.

Небо је праискони плаво, закључисмо Владан и ја, зато што га својим плавим сновима и још плављим визијама и енергијама боји наша плава богиња Светлана Светлуша од Жрнове.

Светлана Светлуша много тога може – додаје Бели Ур од Тијаније Оностране – а није ни свесна шта све може; заиста, могла би и мртве да васкрсава, само кад би смела и хтела; јер многе наше божанске способности, само из страха, остају заувек неоткривене!

05

Душица Душка Милосављевић.

Дивотна, чудесна, даровита, расна и мистична песникиња.

Њена поезија је само откровење; чиста мистика, чисто тајанство и светајинство.

Она пева душом и срцем; она пева крвљу и свеколиким бићем.

У савременом свету свеопштег духовног пада, мало је таквих песникиња као што је Душица Душка Милосављевић!