(ВИЛЕЊАКОВИ УВИДИ ИЗ АКАШЕ)

Када јачамо физичко тело, тада слабимо дух, слабимо виша тела; а када јачамо дух и виша тела, тада слабимо физичко тело.

Што више јачамо дух, наше физичко (пролазно и трулежно) тело све слабије бива.

О овоме појма немају европске материјалистичке и позитивистичке науке!

Када са једног вишег – божанског – становишта сазерцавамо ствари, тада наше физичко тело видимо као паразита на нашем свеколиком душевном, духовном и божанском бићу и постојању.

Паризита којему васцелога свог животног тока у материјалном свету, у материјалној васељени, без предаха и без поговора служимо.

У великој су опсени и заблуди сви они који умишљају, да ће преко јачања духа да ојачају и физичко тело, јер се управо обрнуто дешава.

У тој опсени и заблуди и сам сам, негда давно (у раној младости), бивао.

Што сам више снажио и јачао стваралачки дух (а дух је увек стваралачки!), моје физичко тело биваше све рањивије, све слабије, све трулежније и све смртније.

Физичко тело има свој кратак век!

Само је неко кратко време лепо, красно и дивотно, а после тог кратког времена, постаје карикатура, грдило и ругоба, тако да сам човек осећа гађење над властитим телом, над властитом врећом меса и костију.

        На нама је да бирамо:

или ћемо се посветити физичком телу, које ће већ колико сутра постати трулежна врећа меса и костију, или ћемо се, пак, посветити духу, који никада иструлити неће и који остаје заувек, у Створитељевом Постојању и Присуству.

Ово о чему вам пишем, уистини, није никаква ни религија ни идеологија, већ је то Свето Знање Белих Ура.