Стајала је горе на стени

Стајала је горе на стени

и гледала где море нестаје,

а ветар се играо косом,

носећи сне где јава престаје.

Носила је свете мисли,

освестила је многе светове,

пламеном белог злата

покренула сакривене сне.

И четири тада ветра

дођоше на позив њен,

да кроз свете стазе етра

пронесу чисти моћни трен.

У трену је вечност вазда

уписана, записана,

ту је тајна, Љубав сјајна,

што кроз Прав је

као Свето исказана.